Zdrava maca - Royality SHOW

- bolest je smrtonosna za jedinku ali vakcinacijom se stiče zadovoljavajući nivo odbrane organizma da jedinka ne oboli ili da ne bude kliconoša [ npr. štenećak, leukoza mačaka, i dr. ]
- bolest nije smrtonosna ali terapija je dugotrajna i ekonomski iscrpljujuća za vlasnika [ npr. zarazni kašalj pasa, gljivična infekcija, zarazni rinitraheitis mačaka, i dr. ]
- radi stvaranja prve barijere preko ljubimca radi zaštite ljudi jer su neke bolesti zoonoze [ npr. besnilo, leptospiroza, i dr. ]

Nije svaka injekcija vakcina. Injekcijom se smatra davanje, tj. način aplikacije svakog leka sa špricem i iglom. Injekciono se mogu dati sve vrste lekova koje su pripremljene za parenteralno davanje, znači to mogu biti antibiotici, hormoni, vitamini, analgetici i dr. kao i vakcine.



Vakcina u sebi sadrži nosač glavnog dela, konzervans [ u obliku antibiotika najčešće ] glavnog dela i glavni deo, tj. uzročnika bolesti. Uzročnik bolesti je oslabljen [ živi ] deo bakterije ili virusa ili neinfektivni deo virusa ili bakterije. Unosom ovog materijala [ antigena ] u organizam stimuliše se odbrambeni mehanizam [ imuni sistem ] da proizvodi specifična antitela za odbranu protiv određene bolesti. Na ovakav način se dobije veštački imunitet i tako je organizam spreman za odbranu od bolesti prilikom kontakta sa uzročnikom određene bolesti, bilo virusom ili bakterijom.

Vakcina je rezultat dugotrajnog naučnog rada u laboratorijskim uslovima. Samo protiv malog broja uzročnika napravljena ovakva odbrana. Vakcina je je biološki materijal i zato je potrebno poštovati pravila za skladištenje. Većina vakcina je napravljena u dve komponente i rastvorena može biti samo određen vremenski period. Preventivna vakcinacija se vrši samo kod pregledane životinje kod koje se konstatuje da je sve u redu i da ne postiji ni simptom ni sumnja na neko oboljenje. Ovo je bitno ispoštovati jer prilikom vakcinacije očekuje se odgovor kompletnog imunog sistema da bi se dobila adekvatna zaštita jedinke. Vakcinaciju bi trebao da radi nadležno lice, tj. veterinar. Svaka vakcinacija bi trebala da se evidentira u zdravstvenoj knjižici životinje i to da pečatom i potpisom potvrdi osoba koja je uradila aplikaciju vakcine.

Sistem vakcinacije je sličan kod skoro svih vrsta životijna. Kod pasa i mačaka kad se započinje vakcinacija obavezna je jedna do dve revakcinacije u razmaku od 3-4 nedelje posle prve vakcine da bi se dobio imunitet na određene bolesti što bliže 100%, mada on nikad nije 100%. A na godišnjem nivou treba raditi tzv. godišnju revakcinu tj. vakcinu podsetnika jer se u toku godine nivo titra antitela u krvotoku polako pada do kritične tačke. Preventivna vakcinacija se radi u toku celog života Vašeg ljubimca, zabluda je da posle određene starosti ne treba vakcinisati psa ili mačku. Već sam pisala o tome da posle 7. godine pas i mačka spadaju u kategoriju gerijatrije i tada postaju i osetljiviji kao stariji ljudi.

Naravno, kod svakog pravila postoje izuzeci i o njima ćemo govoriti kasnije.



Po našim zakonima vlasnici kućnih ljubimaca obavezni su da svoje ljubimce vakcinišu protiv besnila jednom godišnje. Izuzetak: pas ili mačka prvi put vakcinisana pre 6 meseci starosti mora se revakcinisati za 4 nedelje posle prve vakcine, a psi koji se koriste za lov se moraju vakcinisati na svakih šest meseci.

Po našim zakonima vlasnici kućnih ljubimaca nisu obavezni vakcinisati svoje ljubimce protiv zaraznih bolesti pasa i mačaka, mada je u većini evropskih zemalja i to zakonska obaveza. Kod nas je to još uvek prepušteno savesti vlasnika. Ja, kao veterinar i kao vlasnik kućnog ljubimca to smatram svojom moralnom obavezom prema mom ljubimcu ili pacijentu.

Psi se mogu vakcinisati protiv zaraznih bolesti pasa [ štenećak, parvoviroza, zarazna upala jetre, leptospiroza, parainfluenca, korona viroza, zarazni kašalj, lajmska bolest, mikrosporijaza ]. Koriste pe različite vekcine sa manje ili više uročnika [ mono- ili polivalentna vakcina ]. Preporuka je da se štene vakciniše sa 6, 10 i 14 nedelja starosti, ili sa 8 i 12 nedelja starosti, a zatim svake godine jednom. Preporučuje se da istovremeno se ne koriste više vakcina, makar da se napravi 2-3 nedelje pauze između dve vrste vakcine. Izuzetak: preosetljive rase pasa npr. kao rotvajler, doberman, kuvas, komondori još neke rase zahtevaju poseban program vakcinacije.

Mačke se vakcinišu protiv zaraznih bolesti mačaka [ kijavica, panleukopenija, kaliciviroza, hlamodioza, mikrosporijaza, leukoza mačaka, zarazni peritonitis mačaka ]. Vakcinacija se započinje sa 8 i 12 nedelja starosti i obnavlja se godišnje. Ako su roditelji vakcinisani protiv leukoze i inf. peritonitisa, preporuka je da se i mačići vakcinišu. No, ako roditelji nisu vakcinisani protiv ovih bolesti preporuka je da se mačići pre vakcinacije testiraju na ove bolesti.

Neke jedinke ponekad imaju reakciju na vakcinu, retko ali se događa. Reacija može da bude u vidu malaksalosti i blage povišene temperature sa smanjenim ili izoatalim apetitom dan-dva do drastičnih reakcija npr. upale zglobova. To ne treba da vas obeshrabri. Ovave reakcije su stvarno retke, a ako jebaš Vaša životinja taj baksuz, za to mora da postoji razlog. Budite uporni da otkrijete uzrok tome zajedničkim snagama sa Vašim veterinarom.

Ne zaboravite - preventiva je pola zdravlja.

Sa poštovanjem,
Klara Ćurčin, dr vet. med.
Veterinarska ambulanta INTERVET