Fosili otkriveni u nemačkom rudniku uglja ukazuju da su se ljudi i sabljozube mačke "susreli" u periodu od pre oko 300 hiljada godina na tlu današnje Evrope.
Ispitujući iskopine iz Šoningena (Schöningen), rudnika uglja u Nemačkoj, arheolozi sa Univerziteta u Tubingenu (Tübingen) pronašli su ostatke sabljozube mačke sačuvane u istom sloju u kom su pronađene 2.3 metra dugačka drvena koplja. Prvi zub ove mačke pronađen je u ovoj oblasti krajem 2012. ali je tek sada sa sigurnošću stavljen u kontekst sa ljudskim precima koji su živeli na istom području.
Na mestu ovog rudnika je nekada bilo plitko jezero, a naučnici pretpostavljaju da su stari Evropljani živeli na obali tog jezera i najverovatnije se sretali i (u ovom konkretnom slučaju) branili od mladog, odraslog primerka sabljozube mačke - Homotherium latidens. Ove preistorijske mačke su bile nešto manje od skoro svima poznatog, impozantnog sabljozubog tigra, Smilodona iz perioda kasnog Pleistocena (126000-11700 p.n.e.). U poređenju sa današnjim divljim mačkama, veličina Homotheriuma bi bila približna afričkom lavu.
Handžarozuba je možda pravilnije ime za ovu mačku. One su imale očnjake koji su kraći, pljosnatiji i grublje nazubljeni. Njeni očnjaci su takođe oblikovani više za brzinu nego za snagu, poput dugih zuba nalik na bodeže kod sabljozubih tigrova čiji su ostaci pronađeni u oblasti La Brea u S.A.D. Ipak, ovo nipošto nije bila "kućna maca". Sa visinom od preko 1m u ramenima i težinom oko 180kg, ova mačka je imala kandže oštre kao žilet i gornje očnjake duge preko 10cm! (slika desno)
| Homotherium pripada redu makairodontidnih sabljozubih mačaka, koje su naseljavale Severnu Ameriku, Evropu, Aziju i Afriku tokom Pliocena i Pleistocena (5 miliona godina do 10,000 p.n.e.). Prvo su nestale u Africi pre oko 1.5 miliona godina. U Evroaziji su živele sve do pre oko 30 hiljada godina. Homotheriumi su dostizali visinu od 110cm u ramenima i bili su veličine lava. Očnjaci su im bili kraći nego kod sabljozubih tigrova. Sekutići i donji očnjaci u njihovim čeljustima su bili pre svega prilagođeni probijanju i hvatanju plena. Od današnjih mačaka samo tigrovi (Panthera tigris) imaju tako velike sekutiće. Imali su slabije kutnjake koji nisu bili prilagođeni drobljenju kostiju. Lobanja je bila duža od Smilodona (sabljozubog tigra). Telo im je podsećalo na velike mačke iako su neke fizičke osobine bile neuobičajene za mačke. Proporcije udova su ih činile nalik hijenema. Prednje noge su bile duže, a zadnje nešto kraće. Ovakva građa ukazuje da su ove sabljozube mačke bile umereno sposobne za velike skokove. Ključne kosti im podsećaju na medveđe, kao i kratak rep koji se sastojao od samo 13 pršljevova što je upola manje nego kod dugorepih mačaka.  Neuobično veliki nosni otvor, poput geparda (Acinonyx jubatus), je verovatno omogućavao brži prolaz kiseonika što im je pomagalo prilikom brzog trčanja i hlađenu moždane mase. Kao i kod geparda, moždani deo zadužen za vid je bio veliki i složen, što ukazuje na dobar vid sabljozube mačke po danu, a ne toliko noću, kao što je slučaj sa većinom mačaka. Dosadašnja znanja o ishrani ovim mačaka ukazuju da su lovile pretežno životinje sa debelom kožom i odnosile ulovljeni plen sa sobom. Veličina plena ukazuje na verovatnoću da su lovile u čoporu. |
Zub sabljozube mačke koji je pronađen u Nemačkoj
U istom sloju iskopina, pronađene su kosti i kameni alat za koji se procenjuje da su propadali ljudskom pretku Homo heidelbergensis. Najveći značaj ovog otkrića leži u saznanju da su velike sabljozube mačke živele na tlu Evrope dosta duže nego što se ranije smatralo. Takođe, potvrđeno je da su dosta pre nego je anatomski moderan čovek Homo sapiens došao u Evropu, drugi ljudski preci bili u stanju da se brane od opasnih životinja zahvaljujući svojoj tehnologiji pravljenja oružja.
Rezultati istraživanja su objavljeni u izveštaju arheološke organizacije koja se bavi istorijom ove oblasti - Niedersächsisches Landesamt für Denkmalpflege.
Korisni linkovi:
Univerzitet u Tubingenu
