Možda vam se dešava da mačka neće da jede iz poluprazne posude i čeka da je dopunite?

Zanimljivo, ovakvo ponašanje možda ipak nije izvoljevanje ili "bezobrazluk" već postoji realan razlog što se dešava... Vaša mačka možda pati od (uslovno rečeno) zamora brkova!

Ovo nije idealan naziv za pojavu o kojoj govorimo, jer je više u pitanju iritacija i stres (nego zamor poput onoga u mišićima).

Ovaj (još uvek) neformalni termin se koristi za opisivanje neprijatnog osećaja koje mačka doživljava kada njeni brkovi uzastopno dodiruju neke predmete, u ovom slučaju ivice posuda sa hranom. Iako će mnogi sa nevericom čitati ove redove, i pripisati ponašanje svojih mačaka hirovima, prilično je korisno prepoznati postojanje (eventualnog) problema. Na taj način ćete možda otkriti da li takva čulna iritacija utiče na kvalitet života vaše mačke. Srećom, rešenje je prilično jednostavno i delotvorno.

Koliko su brkovi važni za mačku?

Mačka ima oko 12 brkova sa svake strane nosa. Naučnici ih nazivaju taktilnim dlakama ili vibrisama. Ovi organi su od višestruke, ključne važnosti za mačku. Njihova posebnost leži u tome što poseduju povećanu osetljivost i zapravo predstavljaju najvažnije receptore za dodir mačjeg organizma. U osnovi svake vibrise nalaze se ultraosetljivi organi - proprioceptori. Oni mački šalju informacije u vezi njene orijentacije u prostoru i pozicijama drugih bića i predmeta u neposrednoj okolini. Brkovi su toliko osetljivi da mogu detektovati i veoma slabe vibracije u vazduhu koji okružuje mačku. Bez preterivanja ih možemo smatrati svojevrsnim mačjim radarima.

Mačka je spretna, brza i snalažljiva u mraku i skučenom prostoru upravo zahvaljujući brkovima (i očima). Lov u mraku mački ne predstavlja veliku poteškoću jer brkovi osećaju vibracije u vazduhu koje pravi njen plen dok beži.

Nije lako, ali pokušajte da zamislite da imate hipersenzitivne obraze koji svaki čas dodiruju predmete sa vaše leve i desne strane dok jedete. Pri svakom uzimanju zalogaja, nešto vas "čačka" levo i desno po licu... i sama pomisao deluje prilično iritirajuče, zar ne?

Kada sledeći put date mački hranu, posmatrajte njene brkove dok je uzima iz činije i videćete da su brkovi potpuno pribijeni uz njušku kako bi što manje dodirivali ivice posude. Za razliku od kućne, mačka u prirodi normalno jede svoj plen sa zemlje i pritom brkovima retko dodiruje druge predmete...

Koliko je ovo problem za našu ljubimicu?

Pravilna ishrana je veoma važna za celokupno zdravlje i dobrobit mačke, pa preterana iritacija i stres izazvan "zamorom" brkova može imati negativne posledice. I sami znate da na internetu postoji veliki broj šaljivih fotografija i crteža koji prikazuju mačke koje odbijaju da jedu čim primete dno posude iako hrane još uvek ima u njoj. Vrlo je verovatno da se veliki broj mačaka ovako ponaša jer time izbegavaju prekomernu stimulaciju svojih glavnih čula dodira. Uzimanje hrane samo iz sredine posude može negativno uticati na redovno i pravilno uzimanje hrane.

Kako sprečiti ili rešiti ovaj problem?

Ako ste pažljivo čitali tekst od početka, pretpostavljate i sami šta je rešenje. Dajte hranu svojim mačkama na plitkim tanjirima ili posudama koje neće pipkati njihove brkove. Vaša ljubimica svakako zaslužuje da na ovakav prost način sprečite potencijalnu ili eliminišete postojeću iritaciju. Ne zaboravite i činiju sa vodom, jer i za nju važi isto - bolja je šira i plića.

Oko "zamora" brkova se još uvek nisu složili svi veterinari i bihejvioristi. Jedan deo njih smatra da mačka može da "isključi" tj. ignoriše informacije koje joj stižu od brkova, i da se usredsredi na njih kada joj je to važno. Ono u čemu se svi slažu je da stres realan i relativno čest problem kod mačaka, te da je veoma korisno obratiti pažnju na njegove moguće uzroke.

Neobično ponašanje mačke u blizini činije sa hranom i sa vodom može imati različite pozadine, od poremečaja u ponašanju, sukoba sa drugim ljubimcima, preko zubnih oboljenja, tumora, gastrointestinalnih poremećaja itd. Ako sumnjate na bilo šta od navedenog, ili na nešto drugo, najbolje da svoju sumnju odagnate posetom veterinaru.

Čak i veterinari koji negiraju postojanje fenomena "zamora" brkova se slažu da mačke prilično često izbegavaju da jedu iz činija i da im je obična ravna površina prijatnija za uzimanje hrane.

Kako sada stvari stoje, "zamor" brkova nije klasifikovan kao oboljenje, nije uzrokovan nekom bolešću, niti je vezan za neku bolest. Fenomen se jednostavno ispoljava kod nekih mačaka kada su u kontaktu sa posudama za hranu i vodu.

Za kraj, da naglasimo - NIKADA ne skraćujte mačkama brkove, ma šta da ste čuli iz bilo kojih izvora informacija. Skraćivanje brkova mačkama degradira sposobnost kretanja i izražavanja, zamućuje im čula, zbunjuje i iritira svaku mačku.

Izvor informacija: PETMD.

Krvne grupe kod mačaka i neonatalna izoeritroliza (destrukcija crvenih krvnih zrnaca novorođenih mačića antitelima iz mleka majke).

Mačke, kao i ljudi ili psi, imaju krvne grupe. Postoje A, B i AB krvne grupe koje su dobro poznate, kao i M i N krvne grupe o kojima se još uvek ne zna dovoljno.

Kod mačaka, A grupa je dominantna a B grupa je recesivna, tako da će mačići imati A krvnu grupu ako oba roditelja imaju A, ili ako jedan roditelj ima A, a drugi B krvnu grupu.

B krvnu grupu mogu imati samo mačići čija oba roditelja imaju B grupu.

Mačke koje imaju A krvnu grupu u svom krvotoku nose antitela protiv eritrocita koji nose B krvnu grupu, i obrnuto, tako da bi transfuzija krvi suprotne krvne grupe izazvala ozbiljnu, čak i fatalnu reakciju, potpuno isto kao i kod čoveka.

U slučaju da je neophodno mački dati transfuziju, neophodno je da se odrede krvne grupe primaoca i davaoca, što je od nedavno moguće uraditi i u Veretinarskoj laboratoriji u Beogradu. Antitela krvnih grupa se takođe nalaze u prvom mleku, kolostrumu, koje se luči do 48 sati posle porođaja, koliko traje i sposobnost da ih digestivni trakt tek rođenih mačića apsorbuje u nepromenjenom obliku.

Zastupljenost krvnih grupa kod mačaka zavisi od rase i njihove geografske rasprostranjenosti kao i međusobnog mešanja, odosno odgajivačkog rada. Krvna grupa A je mnogo rasprostranjenja od krvne grupe B, ali se kod nekih rasa mačaka u nekim zemljama pojavljuju linije koje češće imaju B krvnu grupu. AB krvna grupa je izuzetno retka. Rasprostranjenost krvnih grupa mačaka po rasama je prikazana u sledećoj tabeli:

Ukoliko se pare ženka koja ima B krvnu grupu i mužjak sa A krvnom grupom, dobiće se 100% mačića sa A krvnom grupom ako je mužjak A homozigot  ili 75% mačića sa A i 25% mačića sa B krvnom grupom ako je mužjak A heterozigot. Svi mačići koji imaju A krvnu grupu su životno ugroženi ako sisaju, jer će se anti-A antitela iz mleka majke sa B krvnom grupom resorbovati u krv i uništiti crvena krvna zrnca mačića. Ovaj proces se naziva Neonatalna Izoeritroliza.

Simptomi ovog oboljenja su:

-Iznenadna uginuća novorođenih mačića
-Malaksalost, bledilo i žutica    
-Crveno obojena mokraća
-Kod manjeg broja mačića izostaju simptomi
Terapija je izuzetno teška i retko uspešna. Sastoji se ododvajanja mačića od majke i ishrane mlekom u prahu i transfuzije krvi  odgovarajuće krvne grupe.

Kako sprečiti širenje ove bolesti?

Preventiva se sastoji od pravilnog izbora uzgojnih jedinki, pri čemu se savetuje da se izbegavaju mačke koje imaju B krvnu grupu. Ako se iz nekih razloga odaberu jedinke sa B krvnom grupom savetuje se da se mačići prvih 48 sati hrane mlekom u prahu. Posle tog perioda količina antitela u mleku je zanemarljiva, a digestivni trakt mačića više ne propušta velike molekule antitela, tako da se mačići mogu vratiti majci na prirodnu ishranu.

Ovo oboljene je samo još jedan izazov u uzgoju i rešava se odgovornim odgajivačkim radom.

DVM Dragana Petković
Veterinarska Ambulanta Pet Wellness EVA
Pariske komune 27, Novi Beograd, 011 2690118

Možda ste već pokušali da rešite ovaj problem uzimanjem antihistaminika, i imate HEPA filter vazduha u kući. Možda ste i čuli za izraz "hipoalergenski kućni ljubimac" ali niste znali da se to odnosi i na neke mačke...

Postoje rase mačaka koje se smatraju "hipoalergenskim", tj. onima koje manje izazivaju alergije. Razlog je što one stvaraju manje alergena od ostalih, "normalnih" mačaka.

Mačke naravno, kao i sve druge krznene životinje imaju perut, koja je čest alergen. Međutim, krivac za oko 10% ljudi koji su alergični na mačke je protein Fel d 1, koji se nalazi u pljuvački mačke.

Da budemo precizni, ne postoje 100% "hipoalergenske" domaće mačke ili mačke koje su potpuno ne-alergenske. Sve mačke stvaraju neku količinu peruti, tako da nećete pronaći onu koja nema nikakvih alergena.

Ipak, postoje mačke koje stvaraju manje količine tih supstanci i koje su zbog toga pogodne za ljude sa alergijama. Evo spiska "hipoalergenskih" rasa mačaka koje renomirani veterinarski portal PetMD preporučuje za ljude koji žele mačke ali im je izbor ograničen zbog alergija:

Popularne "hipoalergenske" rase mačaka:

Sibirska mačka (manje Fel d 1 proteina)
Balinezijska mačka (manje Fel d 1 proteina)
Bengalska mačka
Burmanska mačka
Kratkodlaka kolorpoint (varijacija domaće mačke)
Korniš reks
Devon reks
Dugodlaka orijentalna (poznta i kao javanska mačka)
Ociket
Orijentalna kratkodlaka
Ruska plava mačka
Sijamska mačka
Sfinks (golokoža mačka)

Zašto su ljudi alergični na mačke?

Alergiju na mačke izaziva protein u mačjem urinu i pljuvački. Ti proteini se takođe nalaze u mačjoj peruti, suvim ljuspicama kože koji se mogu naći u krznu. Ako ste alergični na mačke a odlučili ste da nabavite jednu, obradovaće vas činjenica da većina ljudi vremenom povećava toleranciju na ove alergene. Postoje određeni postupci koje alergični ljudi mogu primenjivati, kao i lekovi koji pomažu da se umanje simptomi alergija.


Šta raditi ako ste alergični na mačke?

Kako da sebi pomogne osoba koja je alergična na mačke, a lekovi joj ne pomažu? Osim nepopularnih rešenja poput odseljenja iz domaćinstva sa mačkom ili poklanjanja mačke, postoje načini da se smanji dejstvo alergena u kući.

Rešenje je, jednom rečju - ČIŠĆENJE. Većina ljudi ne razume koliko znači svakodnevno četkanje mačke i detaljno usisavanje kuće kada su u pitanju alergije na mačke. Održavajte ravne površine i podove tako da na njima nema mačjih dlaka, i reakcije na mačje alergene bi takođe trebale da se smanje. Podovi i tepisi su savršeno mesto za taloženje mačje dlake i peruti, pa ih usisavajte često, i dubinski perite bar dva puta godišnje. 

Još jedan način da se smanji dejstvo mačjih alergena je da pokušate (bez prisiljavanja) da kupate mačku svakih 4-6 nedelja koristeći šampon za mačke. Ovo će pomoći u uklanjanju nataložene peruti, viška dlake i sasušene pljuvačke, koja sadrži prirodni "dezodorans" i sredstvo za čišćenje koji izazivaju alergijske reakcije. Ispiranje šampona je veoma važno i može biti problematično jer većina mačaka ne voli da bude u vodi. Kada to spojimo sa njihovim kandžama i spretnošću, ogrebotine koje zahtevaju lekarsku intervenciju nisu nemoguće... Bez šale, najbolje da kupanje mačke radite uz pomoć prijatelja ili člana porodice koji će sapunjati i trljati mačku dok je vi nežno držite.



Filter vazduha nekada može biti korisno oružje za borbu protiv alergena. Takav filter pomaže u uklanjanju nečistoća iz okoline, a na tržištu postoji veliki broj modela, različite efikasnosti i cena.

Redovno četkanje i češljanje mačjeg krzna će takođe smanjiti količinu dlake (a time i peruti) koja lebdi u vazduhu.

Odlazak kod lekara radi odgovarajućeg pregleda se preporučuje svim ljubiteljima mačaka koji imaju alergijeske reakcije. Kako postoji mnogo stvari u kući koje mogu izazvati alergijske reakcije, testiranje će pomoći da se odredi tačan uzrok.

Ako postupite po nabrojanim savetima, značajno ćete smanjiti količinu alergena u svom domu, i učiniti ga mestom gde ne kijate, ne kašljete, gde vam nos nije pun, a oči nisu crvene.

Budite strpljivi i uporni - srećno!

Naše kućne mace su po pitanju potreba u ponašanju veoma slične svojoj najbližoj rođaci, afričkoj divljoj mački; a isključiv život u kući, sem ako se ne organizuje drugačije, može dovesti do pojave zdravstvenih problema (poput gojaznosti i dijabetesa) i poremeća u ponašanju (uključujući agresivnost, markiranje stvari po kući i napadno traženje pažnje). Ovo poslednje može ugroziti odnos mačke i vlasnika, a u ekstremnim slučajevima i poklanjanja ili uspavljivanja mačke. Jedan od načina da se izbegnu ti potencijalni problemi je korišćenje igračaka koje ispuštaju hranu kada se mačka igra sa njima i koje su prvobitno razvijene kako bi (koliko je moguće) obogatile vreme i prostor nesrećnim životinjama u zoo vrtovima i laboratorijskim životinjama.

Zagonetke i igračke sa hranom koriste prirodne mačje instinkte da bi ih stimulisale da se potrude kako bi da došle do hrane. Postoji veliki broj ovakvih interaktivnih igračaka na tržištu: neke su malih dimenzija (guraju se ili kotrljaju njuškom ili šapama), dok su druge stacionarne i mogu se koristiti sa vlažnom ili suvom hranom. Kreativni vlasnici i oni koji želi da uštede neki dinar, imaju brojne varijante za pravljenje ovakvih igračaka kod kuće, na primer seckanjem rupa u kutijama za jaja ili flašicama vode, kao i ređanjem kartona od toalet papira. Mi smo probali obe varijante i mačke su podjednako zainteresovane!





Delovanje ovakvih zagonetki i igračaka na mačke je prilično novo polje naučnih istraživanja, a grupa veterinara i bihejviorista u Sjedinjenim Državama dala je korisnu i dobrodošlu dopunu ekspertskoj literaturi jednim vrhunskim tekstom koji je objavljen avgusta 2016. u naučnom biltenu Mačja medicina i hirurgija (Journal of Feline Medicine and Surgery).

Pored davanja ocene o postojećim empirijskim dokazima fizičke i emotivne koristi koje donose zagonetke sa hranom, autori su naveli konkretne detalje o preko 30 slučajeva iz prakse gde su zagonetke sa hranom davane kako bi se pomoglo određeno zdravstveno stanje ili ponašanje. Primeri obuhvataju gojaznu osmogodišnju kratkodlaku mačku koja je izgubila 20% svoje težine za 12 meseci korišćenja interaktivne igračke sa hranom; trogodišnjeg britanskog kratkodlakog mačka čija se impulsivna i frustracijom izazavana agresija prema vlasniku naglo smanjila i potpuno rešila u roku od 6 meseci; kao i dvogodišnjeg domaćeg kratkodlakog mačora čiji je strah od ljudi (uključujući i vlasnike) značajno smanjen nakon početka korišćenja malih i stacionarnih zagonetki sa hranom, do toga da je na kraju dolazio na poziv i bio opušten za maženje.



{youtube}https://www.youtube.com/watch?v=_bvEDb1X02w{/youtube}

Mačke obično imaju individualni "ukus" po pitanju vrste zagonetki i igračaka sa hranom, a može postojati i neko početno oklevanje vlasnika koje treba prevazići. Autori nude vredne praktične savete, sa spiskom smernica koje pomažu u odabiru prve igračke sa hranom i uputstvom kako je koristiti, kao i savetima za rešavanje eventualnih izazova, poput zabrinutosti vlasnika oko noćne buke ili hrane prosute po celoj kući.

Uz određeno vreme, strpljenje i pravilno upoznavanje, većina (ako ne i sve) mačke se prilagode na igračke i "zagonetke" sa hranom. Toliko se zapravo prilagode da autori proširuju svoje savete do toga kako povećati težinu zagonetki sa hranom za "napredne igrače"!

Konačno, cilj je imati nekoliko vrsta ovih zagonetki, prepreka i igračaka koje su mački dostupne, tako da ona svaki obrok dobija na neki od ovih "obogaćenih" načina.

Mi smo napravili dve varijante zanimacija koje mogu da skrivaju granule hrane, upotrebom kartonskih rolni toalet papira, malo polikolora i obične kancelarijske heftalice. Probajte kod svoje kuće, iznenadićete se koliko će mačke biti mentalno zadovoljene nakon igre kojom su dolazile do svojih omiljenih granula.


Izvor podataka:
The Journal of Feline Medicine and Surgery is the official journal of International Cat Care’s veterinary division, the International Society of Feline Medicine (ISFM), and the American Association of Feline Practitioners (AAFP), and is published by SAGE.

Prema rečima njegovog vlasnika Branislava Šoškića, Garfild je došao na svet, tj. omacila ga je mama 12. novembra 1992.god!

Imao je još dva brata, jedan od njih je živeo do 2010. god. a drugi do 2011.god. Takođe i majka Garfildova je živela 21 godinu što dovolno govori o kvalitetu njihovih gena. 

Pošto je Garfild ostao u kući kod nas naučio je mnoge stvari koje mačkama nisu svojstvene, bar tako sam čitao u literaturi.

U mlađim danima je bio veoma aktivna mačka, vraćao je npr. lopticu od staniola kada mu se baci, kao pas koji aportira. Voleo je da igra žmurke sa decom, ali da on njih traži. I strašno je voleo da gleda crtane filmove.

Garfild nekad.... i sad...

Kako je pored ljubavi i nege vlasnika za njegovu dugovečnost zaslužna i Royal Canin hrana, nedavno smo ga posetili u njegovom domu na Novom Beogradu.

=======================

Danas Garfild skoro da ne čuje i ima dijabates zbog koga isključivo jede specijalnu veterinarsku dijetu Royal Canin Diabetic.

I pored svojih godina, Garfild je živahna mačka koja hoće i da se pomazi, i da požuri ka činiji kada mu se sipa hrana! Moramo priznati da mu objektiv fotoaparata i nije omiljen, ali smo uspeli da napravimo nekoliko fotografija. :)

Sem Garfilda njegovi vlasnici imaju još jednog seniora, mada znatno mlađeg, koji je trenutno na režimu skidanja kilograma i jede hranu Royal Canin Satiety.

{gallery}garfild:::0:0{/gallery}

Kada gledate svoju mačku da "napada" svoju omiljenu igračku, npr. plišanog miša, sigurno primećujete tragove njene divlje, lovačke prirode. Kako je pravilo među predatorima "jedi ili budi pojeden", mačke instinktivno skrivaju bol kao deo mehanizma opstanka, ne bi li sprečili druge predatore da primete njihovu eventualnu slabost i ranjivost.

Istina, vaša mačka kućna ljubimica sigurno ne mora da lovi svoju hranu, a ni vi ne ličite na gladnog vuka ili pticu grabljivicu (potencijalnu opasnost), ali pomenuti instinkt je i dalje prisutan.

Ljudi su vekovima pogrešno zaključivali da to što mačke ne pokazuju bol znači da ga ne osećaju. Srećom mi danas znamo da to jednostavno nije tačno. Nervni sistem mačke je relativno sličan onom kod ljudi, pa se može zaključiti da isto ono što je bolno za ljude jeste bolno i za mačke.

Ipak, takva "gluma", ponašanje koje pruža neku vrstu zaštite u prirodi može biti problematično kada je u pitanju kućna mačka, jer otežava vlasniku da primeti da životinju nešto boli.

Pokazatelji da mačka možda ima bolove:

Opšte pravilo: Kada god mačka počne da se neobično ponaša, vreme je da se poseti veterinar.

U poređenju sa uobičajenim ponašanjem određene jedinke, na bol mogu ukazivati:

- Smanjeno lizanje i nega dlake

- Smanjena aktivnost, poput skakanja hodanja ili igranja

- Manje interakcije sa članovima porodice

- Skrivanje

- Gubitak apetita i smanjivanje telesne težine

- Agresivnost ili trzanje prilikom dodira

- Vršenje nužde na neuobičajenim mestima

- Pojačano mjaukanje

- Ubrzan puls i disanje

- Raširene zenice

Iako starije mačke ne pokazuju očigledne simptome bola, rentgen ne greši: Mačke mogu patiti od artritisa u nogama i kičmi, isto kao i psi. Međutim, pokazatelji su znatno manje primetni.

Mačka koja se inače lizala sa zadnjom nogom izdignutom pravo nagore će možda prestati da se liže - i postati ućebana i bez sjaja - jer joj je bolno da se savije kao što je to nekada radila.

Da li vaša starija mačka i dalje voli da se igra ili izbegava aktivnost?


Mačke mogu vršiti nuždu na nepredviđenim mestima van toaleta ako su im ivice toaleta previsoke, pa im je teško da podignu noge preko. Takođe, ako je možda toalet u podrumu ili na spratu, penjanje i spuštanje niz duge stepenice predstavlja previše bolnu aktivnost za njihove ukočene zglobove.

Mačka sa artritisom može ali ne mora šepati, ali ukoliko je prestala i da skače na fotelje i krevete, to može ukazivati na neke bolove.

Sve navedeno govori da vlasnik treba da obrati posebnu pažnju na suptilne promene u ponašanju mačke. Naravno, kada je mačka u poznijim godinama, korisno je češće rutinski posećivati veterinara.

Izvor informacija:
Vetstreet.com

Detalji istraživanja, objavljenog u naučnom biltenu PLOS ONE, opisuju antivirusnu terapiju koja sprečava virus da se umnožava i zaustavlja napredovanje bolesti. Mačke koje su dobile terapiju su izbegle skoro sigurnu smrt i zatim se čudesno vratile u normalan tok oporavka.

FIP, mačji infektivni peronitis se obično javlja kod mlađih mačaka (do 3 godine starih) a izaziva ga određena vrsta bolesti koja se zove koronavirus. Većina vrsta mačjih koronavirusa su relativno bezopasni. I zapravo su česte infekcije - izazivajući blaga crevna zapaljenja, ukoliko bude ikakvih simptoma - dok manji procenat njih nastavi putem mutacije u zloćudni FIP.

O FIP-u je za Zdravu macu nedavno pisala naša saradnica DVM Dragana Petković iz veterinarske ambulante Pet Wellness Eva a taj tekst pročitajte OVDE. 

Nakon što virus postane FIP, najčešći rezultat je "vlažni" oblik bolesti, koji dovodi do nagomilavanja tečnosti u abdomenu, groznice, žutice i gubitka težine. Stanje je veoma teško za dijagnostikovanje, a simptomi često kao da se pojavljuju niotkuda, jer mačke odlično skrivaju koliko se loše zaista osećaju.

Trenutno ne postoji lek za FIP, a nakon što se gorenavedeni simptomi pojave, smrt obično nastupa u roku od nekoliko nedelja do meseci.

Do danas, prema rečima istraživača, nije bilo jasno da li antivirus sam po sebi može preokrenuti smrtonosno delovanje mačjeg infektivnog peronitisa (FIP-a). Međutim, nova terapija prema njihovim rečima radi upravo to!

"Ovo je prvi put da smo prikazali eksperimentalne dokaze uspešne terapije laboratorijskih mačaka u poodmaklom kliničkom stadijumu mačjeg infektivnog peronitisa - FIP-a", kaže vođa naučnog tima Yunjeong Kim, vanredni profesor u odeljenju za dijagnostičku medicinu i patologiju Univerziteta u Kanzasu.



"Otkrili smo da antivirusni tretman dovodi do potpunog oporavka mačaka kada je terapija započeta u fazi bolesti koja bi inače bila fatalna ukoliko se ne leči", navode naučnici.

Sve mačke koje su bile obuhvaćene ovom studijom su se potpuno oporavile i bile zdrave u roku od 20 dana od početka primanja nove antivirusne terapije.

Rezultati su dobijeni kod mačaka kojima je FIP eksperimentalno dat u laboratorijskim uslovima, tako da vođa naučnog tima Kim kaže da je sledeći korak da se ispita efikasnost antivirusa kod mačaka koje su "prirodno" zaražene FIP-om.

Izvor vesti:
PLOS ONE

Preosetljivost na ugriz buve ili alergijski dermatitis na ujed buve je relativno čest kod mačaka. Zapravo, u pitanju je najčešća kožna bolest koja se javlja kod kućnih ljubimaca. Alergije na buve najčešće nastaju dok su mačke mlade (između prve i pete godine života) ali se takođe mogu javiti i u drugim dobima. Pljuvačka buve se smatra izazivačem alergije ili osetljivosti.

Životni ciklus buva obuhvata odraslu buvu, jaje, larvu i pupu. Odrasle buve ujedaju, ali ne mogu preživeti dugo ako nisu na samom telu domaćina. Kada odrasla buva položi jaja na mačku domaćina, ona otpada sa nje, ostavljajući jaja da se razvijaju do kraja njihovih životnih ciklusa. Ostatak životnog ciklusa se zatim odvija na telu mačke, a generacijski ciklus se nastavlja i uvećava sve dok se populacija buva ne iskoreni u potpunosti.

Simptomi i tipovi

Hipersenzitivnost na ujed buve ili alergijski dermatitis obično izazivaju jak svrab, stanje koje se medicinski naziva pruritis. Kako i samo jedan do dva ujeda buve nedeljno mogu izazvati pruritis, simptomi će često biti prisutni i nakon što se nanese zaštitni preparat od spoljnih parazita. Većina mačaka ima simptome koji se pogoršavaju sa godinama, ali se simptomi često javljaju i bez pravila. Mačke naročito ponekada pate od povezanog oboljenja koje se zove neurodermatoza, poremećaj ponašanja koji je posledica anksioznosti izazvane preosetljivošću na ujed buve.

Većina vlasnika obično prvo primete čest i intenzivan svrab i češanje, gubitak dlake i kraste na koži mačke. Često je zadnji deo tela više zahvaćen nego prednji deo i glava, mada mačke koje pate od alergije na buve mogu imati lezije (oštećenja kože) bilo gde na telu. Štaviše, buve ili njihov izmet (smeđe-crne mrvice po koži) mogu ali i ne moraju biti jasno vidljive.

Dijagnoza

Korišćenje gustog češljića kojim se otkrivaju buve će olakšati pregled mačke. Analize kože na grinje ili bakterijske bolesti se takođe može preporučiti ako se buve ne vide/pronađu. Ponekada je najbolja dijagnostička metoda tretirati mačku preparatom protiv buva.

Česta zoonoza tj. oboljenje koju mačke mogu preneti ljudima - bolest mačje ogrebotine - takođe se na mačku prenosi putem buva. Ova bolest nastaje kada ogrebotina postane zagađena izmetom buva u kome se nalazi bakterija Bartonella henselae. O tome smo ranije pisali OVDE.

Ukoliko vam sve navedeno nije dovoljno da se odlučite na neki od preparata za zaštitu od ektoparazita, razmislite još jednom šta buve čine vašoj mački. Sem što joj mogu preneti kožne bolesti i pantljičaru, one kod mačaka izazvaju anemiju i anksioznost.

Naravno, nema razloga za paniku jer postoji i svetla strana ove priče. U današnje vreme postoje preparati za prevenciju i eliminaciju spoljnih parazita kod mačaka koji su efikasni, bezbedni i laki za korišćenje. Na tržištu ima toliko preparata da ćete sigurno pronaći onaj koji najbolje odgovaraju potrebama vaše mačke. Takođe, preporučljivo je posavetovati se sa veterinarom koji preparat protiv buva je idealan za vašu mačku.

Nemojte čekati da primetite buve na vašoj mački kako bi počeli sa korišćenjem preventivnih sredstava. Sprečavanje infestacije buvama je neuporedivo lakše i daleko delotvornije nego pokušavanje da se reše već postojeće zaraze buvama.

Oslobađanje vašeg doma od postojeće zaraze buvama može potrajati više meseci, bez obzira na kvalitet preparata koji koristite. To je takođe veoma zahtevan poduhvat koji traži često usisavanje svih površina kako bi se eliminisala sva jaja i larve buva koje se još nisu izlegle; ne samo na tepisima već i na drvetu, linoleumu, pločicama, jastucima i presvlakama. Posteljina se mora često prati i menjati, i tretirati preparatima koji ubijaju jaja i larve buva.

Kućne mačke nisu bezbedne kao što se to možda čini!

Nemojte pretpostavljati da to što vaša mačka ne izlazi napolje znači da je zaštićena od buva. Kućne mačke takođe veoma lako mogu dobiti neželjene goste. Zapravo, buve često "putuju" na ljudskoj odeći i dospevaju u stanove preko njihovih vlasnika. Buve takođe mogu dospeti u vaš dom i preko drugih ljubimaca, koji redovno idu napolje (pas). Sem toga, one mogu ući kroz male proreze poput rupica u prozorima, ispod vrata itd. 

Kada koristite bilo koji preparat protiv buva, UVEK pročitajte kompletno uputstvo za upotrebu i pridržavajte se saveta proizvođača. Nikada ne koristite proizvod koji jasno ne navodi da je bezbedan za mačke.

Mnogi preparati koji se koriste protiv buva kod pasa su OTROVNI ZA MAČKE.

Na kraju, nemojte paničiti zbog opasnosti da dobijete neku bolest od svoje mačke. Slučajevi nekada smrtonosnih bolesti (npr kuga i tifus) su danas praktično nepostojeći. Iako postoje druge bolesti koje se mogu preneti sa mačke na čoveka, razumne mere predostrožnosti, poput zaštite od parazita i redovne veterinarske zdravstvene zaštite su sasvim dovoljne za očuvanje bezbednosti vas i vaše porodice - i lep zajednički život sa vašom mačkom.

Izvor informacija:
PETMD.com

Maskota našeg sajta, trobojna (calico) maca Kem redovno šapom dirka površinu vode. Kao da proverava da li je ima u posudi, iako odlično vidi i oseća da posuda nije prazna.

Slično radi i kada je činija npr. prazna, ali tada ima razlog, pa te dve situacije ne treba mešati.

Kem inače nije mačka koja voli vodu, u smislu da bi uskočila u kadu ili lavabo, tako da nije u pitanju želja za kupanjem.

Sa druge strane, neke mačke vodu doživljavaju sasvim normalno, i ukoliko se naviknu na kupanje od malih nogu, veselo trče pod mlaz vode u letnjim sparnim danima. Dugodlake rasne mačke koje se takmiče na felinološkim manifestacijama se redovno kupaju, i za većinu njih voda ne predstavlja nikakvo čudo.

Da se vratimo na pitanje sa početka. Stručnjaci koji se bave izučavanjem ponašanja životinja (bihejvioristi) objašnjavaju ovo instinktom mačke da pije što svežiju vodu. U prirodi je tekuća voda uvek svežija od stajaće.

Pretpostavlja se da neke mačke šapom pipkaju površinu vode ne bi li je "oživele" ili makar proverile da li je "živa". :)

Sigurno se sećate razloga zbog koga se savetuje da posude sa hranom i vodom budu što dalje od mačjeg toaleta. Mačke u prirodi svoj plen drže daleko od mesta gde piju vodu, kako je kvarenje mesa ne bi zagadilo.

Ako vaša mačka voli da se igra vodom pre nego je popije, možete joj nabaviti činiju "fontanu" koja vrti vodu u krug, i daje mački privid tekuće vode. Na taj način ćete je možda i odgovoriti od pijenja vode iz toaleta ili česme u lavabou ili sudoperi.

U svakom slučaju menjajte vodu u posudi iz koje mačka pije dva puta dnevno, i perite posudu svakih par dana!

Veoma je važno, ukoliko imate cirkulatornu "fontanu" kao pojilicu za mačku, da je redovno i detaljno perete, uključujući sve unutrašnje delove kroz koje voda prolazi. Skriveni delovi uskih cevi i delovi pumpe su savršena mesta za razvoj bakterija, te se preporučuje kupovina isključivo pojilica čiji se glavni delovi mogu prati u mašini za sudove (zbog iskuvavanja).

Da li ste znali da je čak 45% video klipova koji se postavljaju na internet o mačkama?
Ovo je činjenica koja znači da je preko mačaka moguće preneti poruku veoma velikoj populaciji ljubitelja! Pogledajte video:

{youtube}https://www.youtube.com/watch?v=tLtschJxRy8{/youtube}

Verovatno već znate - na posredan način, duvanski dim ozbiljno ugrožava i naše kućne ljubimce.

Neprofitna organizacija "Istina" (The Truth) osnovana je 2000. godine i od tada primenjuje kreativne, pozitivne i motivacione metode u svojim kampanjama protiv konzumiranja duvana.

Aktivisti ove organizacije od samog početka ističu da među njima takođe ima pušača, i da im cilj nije osuđivanje i širenje mržnje prema pušačima. Glavna ideja je ISTINITO informisanje pušača i nepušača radi iskorenjivanja navika koje štete svima. Uključujući i životinje!

Podaci istraživanja su poražavajući - kućni ljubimci koji žive sa pušačima imaju dva puta više šanse da uginu od raka. 

Kada su mačke u pitanju, otrovi iz dima cigareta se talože na njihovoj dlaci, a one ih unose u organizam kada se ližu. 

Takođe, pušači nesvesno preko svojih ruku prenose otrove na dlaku svojih mačaka kada ih maze. Mačke pušača imaju dvostruko veće šanse da dobiju kancer usne duplje ili limfom.

Kada su psi u pitanju, njihovo sekundardno trovanje se dešava pre svega putem udisanja dima, ali se može dešavati i gutanjem pikavaca. Psi pušača su u povećanom riziku od raka pluća i disajnih puteva.

+ Pasivno pušenje takođe ugrožava i ptice i kuniće. Ptice su pod većim rizikom od raka pluća dok su kunići u povećanoj opasnosti od srčanih problema.

Kao što i sami autori ove nove kampanje ističu, čak i ako niste pušač, ili ste već odbacili ovu nezdravu naviku, nemojte širiti mržnju prema pušačima i praviti sukob sa njima. 

Rešenje nije u svađi, već u edukaciji i informisanju. Znanje se jako teško prenosi i usvaja ukoliko postoji verbalni sukob i negativna energija.

Situacija nije sjajna ali je, u razvijenom delu sveta, kao rezultat kontinuiranih napora, pušenje u opadanju, naročito kod populacije tinejdžera.

Srbija nažalost tek treba da se ozbiljnije posveti ovom problemu. Što naravno ne znači da svako može krenuti od sebe i napraviti lični pomak i pozitivnu promenu.

++ Sat vremena korišćenja nargile sa duvanom u organizam unosi toksina kao 5 paklica cigareta.

Ovu kampanju podržavaju mnoge poznate ličnosti, a na društvenim mrežama je možete pratiti i uz pomoć hashtag-a #catmageddon

{youtube}https://www.youtube.com/watch?v=rcpPlNWkfMo{/youtube}

Korisni linkovi:
Činjenice o štetnosti pušenja i sekundarnog pušenja